– Ostao sam na Ilidži kada je postala srpska teritorija, jer nisam mislio da se može dogoditi to što se desilo – seća se Hamid Dedović, sa Ilidže. – Mnogi Muslimani su maltretirani, neki i ubijeni, a mene su spasavale komšije Srbi, bolje rečeno Bosanci. Zlo su pravili oni koji su došli iz Srbije.
____U kuću mi je ušlo šest bradatih ljudi, četnika, sa oznakama "Belih orlova". Sa vrata su počeli da maltretiraju ženu, dvije ćerke i mene. Za njima je utrčala komšinica, Srpkinja i rekla:
– Ne dirajte čovjeka, dobar je!
____Nasrnuli su i na nju da je biju.
____Mene su odveli do kapije, gdje su sakupljali Muslimane, koje su slali prema Kuli i Palama, gdje su mnoge tukli i zaklali. Međutim, komšija Bora je sav crven, zadihan i uznemiren, dotrčao i stao ispred mene:
– Evo mene umjesto njega. Mene vješajte, a njega pustite!
____Zbunjeni njegovom srčanošću – zaista su me pustili.
____Kroz nekoliko dana Boro mi je rekao:
– Moram da ti pomognem da izađeš. Ne mogu da te zaštitim od četnika, maltretiraju i mene.
____On mi je omogućio da sa Ilidže pređem u Buća Potok.
nije stvar rase nacije samo stvar: Ako očeš da budeš, čovek to možeš.
ОдговориИзбришиisti slucaj i sa mnom i to bas na ilidzi da ne bi poznanika i prijatelja srpske nacionalnosti ne bih sad ovo pisao
ИзбришиKrasno je pročitati ovako nešto iz tih strašnih dana, kad su ljudi po cijenu vlastitog života ostajali LJUDI !
ОдговориИзбришиima ljudi i neljudi trecih nema patrijarh pavle
ОдговориИзбриши